Povodom njegovog koncerta u osječkom Oxygeneu, 20. siječnja, popričali smo sa srpskim roots-reggae glazbenikom te frontmanom crossover bendova Eyesburn i Soulcraft, Hornsman Coyoteom.

Što nam je popularni Kojot imao za reći o svojim početcima, trenutnom aranžmanu, planovima za dalje i drugim stvarima, pročitajte u nastavku intervjua.

Razgovarali: Marko Kaselj, Tajana Škoro

Za početak nam pojasni, odabir Kojota kao svog nekog aliasa? Ima li to veze sa prezimenom ili?

Pa da, prezivam se Kojić, a i mog ćaleta su u školi i mladosti zvali Kojot. Svakog drugog ‘ko se preziva Kojić zovu Kojot. Ali opet, i svidelo mi se kako to Coyote zvuči.

U kojoj si trenutno fazi sa bendovima, Eyesburnom, Soulcraftom?

Znaš šta, evo vidiš kako sam došao sada, u kojoj koncepciji. U jednom trenutku sam shvatio da moram da idem na koncerte, da putujem, i da moram stalno da budem u pokretu, a to je jednostavno fizički nemoguće sa velikim bendovima od devet ljudi jer, što je bend veći, što ima više članova, mora više opreme da se nosi, mora da se ide kombijem, razne prepreke tu nadolaze, više novca se potroši, onda je sve to mnogo komplikovano. Mislim ja već 11-12 godina radim soundsystem, to je već jedna uhodana varijanta koja je ljudima zanimljiva pošto ima žive svirke, nije samo kao „matrica i vokal“, ima trombon koji nosi dodatnu čar. Onda ljudi to nekako doživljavaju kao neki koncept, polu živa svirka, polu soundsystem događaj.

(Foto: Dražen Lazić)

Otac Borivoje ti je umjetnik, koliko je on utjecao da se baviš nekim vidom glazbe, umjetnosti, svega čime se uostalom baviš.

Pa sigurno me inspirisao da tražim nešto duhovno u životu, da me zanima umetnost, i to sam od njega nasledio sigurno. A onda sam se jedno vreme tražio, voleo sam uvek da crtam, pošto je on grafičar bio.. (On je radio i cover za album Safe Planet, tvoj album sa Soulcraftom) Tako je, radio je cover, to je njegov rad, njegova grafika. Sigurno me on inspirisao da se bavim umetnošću, ali zašto baš muzikom… Kad sam bio mali, bio sam dete koje se tražilo, i onda je došla muzika, onda je to postalo deo mene, deo mog života. Tražio sam kevu da mi nabavi neku muziku, ona je otišla u robnu kuću, kupila mi neke prve kasete, Eddy Grant i Dire Straitse, i otad sam zaljubljenik u muziku.

Kako bi ti, kao jedan od najetabliranijih reggae izvođača, komentirao scenu?

Dobro, znaš šta, reggae je jako širok pojam. Ajmo se bazirati na neki europski reggae, world reggae. Da nije ono na što smo navikli, Jamajka, UK, Francuska eventualno, tako da mislim da mi zauzimamo, ova regija, visoku poziciju, što se tiče kvalitete bendova na globalnom nivou. Imali smo Irie FM, koji su pobedili onaj contest, Del Arno bend, koji već traju toliko dugo, ovdje su bili Radikal Dub kolektiv koji su promovisali taj UK i French dub tako da, ovdje u regionu, reggae i dub su oduvek prihvaćeni. Ne znam dal’ ste primjetili da su ex-yu rock bendovi imali po jedan pokušaj reggae pesme… Tako da je reggae oduvek prisutan. Rijetko su bendovi čist reggae, kao Smoke ‘n’ Soul i još par bendova, uglavnom je neki crossover, što je dobro, jer je autentično.

A reci mi, imaš li planove raditi ponovno s bendovima, u budućnosti?

Naravno da bih voleo, ali to je ono, za vreme kad budu postojali uslovi.

Po pitanju sljedećih izdanja, što je iduće?

E tu smo sad ko bendova opet, imam bend, ali kombo, trio, ne znam koliko vam je poznato što sam sa Eyesburnom radio, ali to je neki post-hardcore-punk-metal-stoner. Imam bend umesto Eyesburna, koji se zove Remedy, sa mojim prvim ozbiljnim bubnjarem imam reunion, s kojim sam svirao ’92., ’93., u bendu Dead Ideas, to je u hardcore punk knjigama zabilježeno, taj bend je ostao onako legendaran, usudio bih se da kažem. Što se tiče ljudi koji prate hardcore punk u regionu, oni su sigurno upratili taj bend. Imali smo turneje devedesetih, kad je bilo nemoguće izaći iz Srbije, mi smo išli u Italiju, Grčku, imali turneje, i sad smo se ponovno bubnjar i ja sreli, napravili novi bend koji se zove Remedy, sad smo u studiju, snimamo album i trebao bi da bude gotov za koji dan, a da ga nekako objavimo do proleća.

(Foto: Dražen Lazić)

Pomoću neke izdavačke kuće ili?

To je danas sve relativno isto, dal’ radiš sam, dal’ radiš sa njima, samo ti uzmu (smijeh). Na kraju krajeva, izdavačke kuće uvek vrate sve što ulože u svaki bend, prvo oni pa izvođač. Tako da, mislim da imam toliko prostora, posle ovoliko godina koliko se bavim muzikom, da mogu da nastupam u svakom trenutku i da mi ne treba neki major deal. Na bazi celog sveta ima toliko nezavisnih izdanja… Bolje i to nego jedan veliki major deal.

Gdje te se sve može gledati u budućnosti?

Pa evo, imam sad u planu svašta, dobili smo vesti da ćemo ići u Poljsku, od 1. do 15., to je meni jako drago da se vratim u Poljsku, odande sam krenuo i celi svet obišao 2008., 2009., odande je sve krenulo.

TAJANA: Mene samo zanima, s kim bi volio surađivati na sceni?

Pa te suradnje, to nekako dođe samo. Meni su obično sva ta surađivanja, ako do njih ne dođe prirodno onda nisu prava, nisu autentična. Danas postoji trend u svetu, ljudi se nađu preko interneta, ni ne vide se, ne porazgovaraju o muzici, više bih volio da nekog sretnem, pa da tu nastane neka hemija.

Koliko ti društvene mreže pomažu, u cijeloj turneji, u cijeloj zamisli tvojih projekata?

To je mač sa dve oštrice, s jedne strane, treba imati kulturu korišćenja interneta, a mi, klinci devedesetih, smo u to uletili ko muva bez glave rekao bih. Meni je prva asocijacija na kompjuter bila ritam-mašina i igrice, ja nikad nisam shvatio da će ovo otići toliko daleko, da će biti toliko ozbiljno. Da se ceo tok čovječanstva promeni za 10 godina, tako drastično. S jedne strane, da, pomaže što komuniciram s ljudima…

(Foto: Dražen Lazić)

Kako ti je najbolje raditi?

Samo da se radi, to mi je najbitnije. Čim nemam nešto da se zabavljam, da stvaram oko muzike… to nije moj život. Ja moram da stvaram, da stalno nešto radim.

Što bi rekao jednom mladom glazbeniku, koji tek započinje svoju karijeru, koji su tvoji savjeti?

Zvučače izlizano ali i kao fraza, ali… moraju prvo sami da vole to što oni rade, da ne gledaju druge. To je pogrešno, gledati druge i konstantno se poređivati sa drugima, onda si izgubio u startu. I da rokaju, a ako zaslužuju, ljudi će to prepoznati.

I, evo, za neki kraj – što poručuješ čitateljima Mixete?

Da se čuvaju, da budu dobri, da imaju dobre misli, da vole život, i još jednom, da budu dobri.