Ususret sutrašnjem zagrebačkom koncertu beogradskog sastava Bitipatibi, popričali smo s frontmenicom benda Unom Gašić. O glazbi, snovima, današnjici – svemu pomalo.

Pozdrav Una, kako si, što se radi?

Zdravo, evo me upravo uzimam novi ata karnet, krećemo na malu turneju , za Split i Zagreb,  imamo nove članove i nove instrumente 🙂

Mijenja se postava benda. Koliko je teško naviknuti se na nove članove u bendu? Boriš li se često s pronalaskom novih članova i odlaskom starih? Što se dogodi da članovi napuste sastav?

Nije mi  bilo teško da nađem nove muzičare. Novi članovi su brzo savladali gradivo, sad nas je petoro, tu je sad i saksofonista s nama. Ja sam jako zadovoljna, radimo nove pesme, a stare zvuče identično, nismo menjali stare pesme.  Svako ima svoje razloge, nisam nikad dala nekom članu otkaz :), bili su tu koliko žele, hvala im za svaku notu i trud.

Koliko je teško danas imati bend uz dosta preokupiranu svakodnevnicu i bombardiranu kojekakvim poslovima i obavezama?

Kao i svaki posao, a trenutno se samo time bavim.  To nisu samo probe i koncerti, ovih dana miksamo tri nove pesme i montiramo video za njih, u isto vreme spremamo se za put, pišem odogovore za intervju :D, odgovaram na mejlove, idem na gostovanja, smišljam gde je sledeća turneja, za sledećih par meseci, to je dosta vremena.

Moram priznati da prolazite kroz jednu dosta kreativnu fazu benda. Svako malo po singl, po neki live video, najava trećeg albuma, a nema ni godinu dana kako je izašao drugi. Što vas je to krenulo?

Novi članovi su doneli mnogo sveže energije, mladi Todor je doneo fanki zvuk, Dušan Morphine zvuk,  jako se lepo slažemo, možda zato, a album je planiran za početak leta. Kako smo krenuli, možda se dese i dva.

Postoji li dovoljno prostora za kreativnost u današnjem vremenu?

Mislim da je tu više nego ikad, sve nam je servirano, samo kada bi znali da bolje organizujemo vreme.

Što misliš o sve većoj potrebi bendova da izbacuju video spotove uz singlove? Misliš li da se glazba danas više gleda nego sluša?

Ja više volim audio/video lajvove, sešne, udobnije mi je tako. Često nas režiseri zamišljaju drugačije, a to zahteva glumu i dosta novca, a ako se prave s dosta kompormisa, ne rade posao.

Svirali ste od malih mjesta i klubova pa sve do velike pozornice novosadskog Exit festivala 2016. godine. Smatraš li ti da je vaša glazba bolja za festivalske (veće) nastupe ili solo klupske (manje)?

Veće, naravno. Ja tiho pevam, bend glasno svira.Veća bina, veći razmak između bubnjeva i mog mikrofona i dovoljan broj monitora, a i nema iskrivljenja zvuka, kao što ga obično ima u salama, obično nisu savršeno ušuškane za koncerte.

Kako nastaje pjesma u Bitipatibiju? Kako izgleda taj kreativni proces?

Poslednje tri pesme smo napravili na probi, jako brzo. To su prve tri pesme s novim članovima. Ranije sam ih više radila kod kuće, u nekom muzičkom programu, ali tad nisam imala bend.

Dosta ste smirujuć, ajmo reći nježan, sastav – u prilogu vašem dream žanru. Što se privatno sluša?

Trenutno jedan  bend iz Moskve, Glintshake 🙂 Oni sviraju sad na festivalu Ment, tako sam i saznala za njih.

Većina ljudi misli, a i ja osobno, da su snovi vrlo bitan dio ljudskog uma. Sanjaš li često i što misliš o snovima?

Mislim da bi bilo lepo kada bi mogli da napišemo pred spavanje šta želimo da sanjamo, i da se onda to posle u snu sve dešava.

Imaš li tremu pred nastup?

Nemam više, napokon. Imam in ear, trema je često bila posledica neodgovarajućeg monitoringa .

Hoće li se nadolazeći album razlikovati od prethodnih? Što se može očekivati od trećeg albuma?

Sigurno, dosta više gruva i brzih pesama. Saksofon na svim pesmama.

Vraćate se u Zagreb nakon nekoliko mjeseci. Što mislite o zagrebačkoj, i općenito hrvatskoj, publici? Pamtite li neke posebne trenutke?

Prva publika su uvek kolege. Sećam se da je prva obrada Bitipatibija stigla iz Zagreba, Denis Katanec je obradio pesmu Andrija s njegovim bendom. Na koncertu u Tvornici smo džemovali zajedno pesmu Zeka, za koju sam napisala tekst, a Denis  je uradio muziku na tekst. Probali smo je posle tonske prvi put u bekstejdžu , ali na koncertu naš basista nije video da Denis drži kapodaster i svirao je sve vreme za pola tona niže pesmu. Posle koncerta mi je prišao i rekao:  „Izvini Una, ubio sam Zeku.“

Što možemo očekivati u subotu?

Sviraćemo koliko god publika bude želela, imamo preko dva sata muzike. Baš se radujemo. Tvornica je divan prostor, a publika u Zagrebu najbolja. Mnogo se više podržava alternativna scena, ovim putem se zahvaljujemo iskreno.